Priča inspirisana životom jedne od upečatljivih figura brazilske popularne kulture – drag kraljicom madam Satan. Boemska četvrt Lapa u Rio de Žaneiru 30-ih godina; svakodnevica i intima Žoaa Fransiska dos Santosa – mangupa, umetnika, robijaša, oca usvojene dece, crnca, siromaha, homoseksualca, kao i kruga njegovih prijatelja, pre nego što je postao Madam Satan, legenda boemskog života Rio de Žaneira.
(Karim Aïnouz, 2002; 105 min)
Četvrtak, 30. oktobar u 19č.
Na ovoj radionici vidjet ćete kako napraviti jednostavnu, prirodnu i vegan kremu za lice, a zatim i kako napraviti same/i svoju zubnu pastu ili prah za pranje zubi. Zašto to radimo kada ima u marketu? Zato što to možemo i želimo napraviti sami/e, zato jer želimo raditi pripravke koji su prilagođeni nama samima, zato jer želimo znati što stavljamo u sebe i na sebe, i zato što se volimo igrati…
Ako imate donesite sitne posudice jer ćete od svega dobiti uzorak!
Prije nego što složimo vlastitu kremu popričat ćemo o raznim biljnim uljima pa razmislite o materijalu za raspravu!
25. oktobar, 17č
Sniman u drugoj polovini 80-ih, “Pariz gori” (Paris Is Burning) prati njujorške drag balove i siromašnu, afro – američku i latino gej i trans – zajednicu koja ih organizuje.
U filmu se istražuje složena struktura takmičenja na balovima, na kojima učesnici po raznim kategorijama “hodaju” (kao na modnoj pisti), a ocenjuje ih žiri prema kriterijumima “realizma” travestije (što vernije izvedbe roda, na primer: butch queen, fem queen, drag queen, face, fag out, military, Town and Country, schoolgirl / boy), lepote odeće i plesnih veština.
Takmičari su predstavnici Kuća (Drag Houses po ugledu na modne kuće – ‘House of Chanel’), koje su oblik izabranih porodica, društvenih grupa podrške i performans timova.
Pored snimaka takmičenja, film čine i intervjui sa učesnicima: Pepper LaBeija (House of LaBeija), Anji i Venus Xtravaganza (House of Xtravaganza), Willi Ninja (House of Ninja)”
Film dokumentuje izvorni “vogueing”, plesni stil doveden do virtuozne plesne “borilačke veštine”, siroj publici poznat po nastupima Malkolma Meklarena (Malcolm Mclaren) i Madone iz ranih 90-ih.
Travestija je u filmu predstavljena kao kompleksna i strukturirana izvedba ne samo roda, vec i klase i rase, kojom se izražavaju sopstveni identitet, želje i težnje.
Četvrtak, 23. oktobar u 19č.
Subota, 25. oktobar, 19č – Razgovor sa prijateljima iz Hrvatske i Grčke
Militarizam i antimilitarizam u Grčkoj
U Grčkoj je služenje u vojsci obavezno za muškarce stare između 18 i 45 godina, uprkos tome što su sve okolne zemlje članice ili buduće članice EU i NATO. Zašto je to tako? Koja je uloga grčke vojske u državnim poslovima, unutrašnjim i spoljašnjim? Kakav je značaj vojske za grčki kapitalizam? Kakvi su stavovi političkih partija i političkih/socijalnih pokreta u odnosu na vojsku? Kakve se borbe trenutno vode protiv vojske? Da li su anarhisti/antiautoritarci aktivni u borbi protiv militarizma?
Anarhistička solidarnost i antiratne inicijative – sećanje iz Hrvatske
Nema objektivne istorije. Postoje samo različita tumačenja onoga što se desilo i krajnje jasan zaključak da su „obični“, „mali“ ljudi žrtve svih sistema, bilo da su oni zasnovani na ovoj ili onoj ideologiji, nacionalizmu, veri…
Ratovi iz devedesetih doneli su samo žrtve. Žrtve su bile rezultat medijske propagande, nacionalizma, država i njihovog vođstva, lokalnih siledžija, raznoraznih poslušnika, onih koji su „izvršavali naređenja“…
U takvom stanju masovne ratne psihoze, ipak su postojala poprišta otpora ovom sukobu, nacionalizmu, mržnji i samom ratu, iako je on bio svuda oko nas i postao sastavni deo naših života – naša nova normalnost. Razgovaraćemo (verovatno uz pomoć pojedinih učesnika u ovim događajima koje ćemo opisati) o anarhističkim akcijama solidarnosti, raznim antiratnim inicijativama i njihovom uticaju tokom devedesetih
Posle diskusije:
Otvoreni Mikrofoni u epizodi – Moje oružije mikrofon
Koncert – Street Eaters (US) & Drugo Lice
Hedviga, rođena u Istočnom Berlinu kao dečak Hansel, se zaljubljuje u američkog marinca i podvrgava operaciji promene pola, kako bi mogla da se uda za njega i ode na Zapad. Nažalost, ništa nije ispalo kako treba – godinama nakon toga, Hedviga je na turneji po SAD sa svojim rok bendom, i priča svoju životnu priču kroz niz koncerata u restoranima morske hrane ’Bilgewater Inn’. Datumi njene turneje se preklapaju sa datumima turneje rok zvezde Tomija Gnozisa, momka koji je nekada voleo Hedvigu… a onda otišao sa svim njenim pesmama.
(John Cameron Mitchell, 2001; 95min)
Četvrtak, 16. oktobar u 19č.
Infošop ‘Furija’ poziva sve zainteresovane na specijalno izdanje naših nedeljnih projekcija. Uz želju da stvaramo i proširujemo prostore za druženje i razvijanje radikalnog mišljenja i zajednica, najavljujemo (naš prvi!) serijal queer filmova. Prikazaćemo izbor igranih i dokumentarnih filmova iz Brazila, Indije i Sjedinjenih Država, koji se bave queer pričama, borbama i iskustvima.
Evo (delimičnog) spiska filmova koje ćemo puštati. Dopuna uskoro!
Hedwig and the Angry Inch (James Cameron, 2001)
Četvrtak, 16.10, u 19č
Paris is Burning! (Jennie Livingston, 1990)
Četvrtak, 23.10, u 19č
Madame Satã (Karim Ainouz, 2002)
Četvrtak, 30.10, u 19č
Fire (Deepa Mehta, 1996)
Četvrtak, 06.11, u 19č
Before Stonewall (Greta Schiller and Robert Rosenberg, 1984)
Četvrtak, 13.11, u 19č
Razgovor sa drugom iz Brisela o tamošnjem anarhističkom pokretu. Njegovo izlaganje će obuhvatati kako istorijski uvod tako i pregled aktuelnih borbi. Posebno će se razmotriti borbe u vezi sa skvotiranjem, kao i borbe protiv zatvora i seksizma.
Osim širenja informacija, razgovor bi trebalo da posluži kao osnova za razmatranje taktika i odnosa prema socijalnim pokretima, ali i pobune i slobode u našim životima.
Ponedeljak, 6. oktobar, 19č
Dokumentarni film ‘Blue Eyed’ prati jednu od radionica o rasizmu, koju vodi Džejn Eliot. Eliot je bivša učiteljica, koja je 1968. osmislila vežbu ‘plavooki/tamnooki’, kako bi svojim đacima (koji su se malo, ako uopšte, susretali sa crncima) objasnila rasizam i odgovorila na pitanje zašto je „onaj King“ ubijen, koje je postavio jedan od njih.
(Bertram Verhaag, 1996; 90 min)
Četvrtak, 2. oktobar, u 19č
Stenli Milgram, psiholog sa univerziteta Jejl, sproveo je 1961. eksperiment o pokornosti. Nakon Nirmberških procesa (1945-1946) i suđenja Adolfu Ajhmanu (1961) – na kojima su se optuženi često branili govoreći da su „samo sledili zapovesti nadređenih“ – jedno od raširenih objašnjenja za nacističke zločine tokom Drugog svetskog rata postala je teza o izuzetnoj pokornosti Nemaca autoritetu. Milgram je pokušao da ispita ne samo da li će ljudi slepo slediti autoritet, već i koji faktori presudno utiču na to.
(1965, 45 min)
Deset godina kasnije, sa željom da razradi Milgramovo istraživanje, Filip Zimbardo, profesor psihologije na univerzitetu Stenford, sproveo je eksperiment o psihološkim efektima nadređenosti i podređenosti, napravivši simulaciju zatvora.
(29 min)
Četvrtak, 25. septembar, u 19č
Nemačka danas. Profesor jedne srednje škole osmislio je eksperiment kako bi svojim učenicima pokazao na koji način funkcionišu totalitarne vlade. Otpočinje igra koja će imati tragične rezultete. Za svega par dana, ono što je počelo kao bezopasna predstava, počinje da gradi pravi pokret: Talas (Die Welle). Već trećeg dana njegovi đaci počinju da proganjaju i prete drugima. Kada konflikt konačno eskalira u nasilje na školskom vaterpolo meču, profesor odlučuje da prekine eksperiment. Ali prekasno. Talas je izvan kontrole.
(Dennis Gansel, Nemačka, 2008, 107 min)
Četvrtak, 18. septembar u 19č.
